INSTAGRAM

Instagram je aplikacija za iOS (od aprila 2012. i za korisnike android uređaja) koja je predstavljena oktobra 2010. godine i koja poput društvene mreže omogućava korisnicima da fotografije napravljene mobilnim telefonom iseku na kvadratni oblik tj. tako da je odnos strana 1:1, ali tako da izgledaju kao stare polaroid fotografije (fotografije snimane aparatom koji odmah izbacije odštampanu fotografiju).Tu fotografiju je moguće provući kroz 17 filtera.Ovi filteri ili efekti su verovatno i najzahvalniji za uspeh ove aplikacije, jer daju fotografiji bolji izgled, neku umetničku dimenziju, tu je još i okretanje fotografije, uramljivanje promena osvetljenja i slično. Tako dobijenu fotografiju je moguće sačuvati na svom telefonu ali i okačiti na serveru gde će biti vidljiva svima koje vas prate jer je Instagram i društvena mreža nalik Twitter-u tj. isto imate mogućnost da pratite osobu bez potrebe da i ona vas prati. Kada pratite neku osobu onda možete da gledate sve fotografije koje ona deli ali ona ne vidi fotografije koje vi postavljate, naravno ukoliko Vas zaprati onda i ona Vaše fotografije može da pregleda. Fotografije korisnika kog pratite možete da komentarišete kao i da lajkujete. Jedna od bitnih opcija je i deljenje fotografije na ostale društvene mreže kao što je Facebook, Twitter, Tumblr, Flickr i Foursquare.

                                                                                                                  Andrea Dodik VI4

ZAVISNOST OD INTERNETA

DA LI SMO ZAISTA ZAVISNI OD INTERNETA?

U svetu se danas na ovu temu rade velika istraživanja. Predlažu se rešenja enigme zvane “smanjiti broj sati provedenih na Internetu”. Na ovom problemu rade timovi savetnika za mentalno zdravlje, psiholozi, neurolozi. Iako nije zapravo definisan kao pravi “poremećaj” u piručnicima mentalnih poremećaja, ne može se reći da nije zabrinjavajuća njegova zastupljenost u zapadnom svetu – čak 8,2%  ukupne populacije ima neki oblik digitalne zavisnosti. Međutim, neki izveštaji tvrde da je njime pogođeno čak 38% populacije. Istraživanja se razlikuju usled nedostatka standardizacije metoda istraživanja.

NIJE SVE ZAVISNOST

Ako ste za računarom veći deo dana (pored poslovnih zadataka stignete da gledate video zapise na YouTube-u, da kupujete online ili ste na nekoj društvenoj mreži u slobodno vreme) ne znači da sigurno i nedvosmisleno imate poremećaj digitalne zavisnosti. Ove navike imaju razne oblike, od kojih su nama najbliži: video igre, društvene mreže, e-pošta, blogovi, online kupovina i svi oni neprikladni načini korišćenja Interneta, koje ovom prilikom namerno izostavljamo. 

Problem nastaje kada vam elektronske stvarčice kontrolišu svakodnevni život.

KAKO NASTAJE ZAVISNOST OD INTERNETA? UZROCI

Kao i kod većine psiholoških poremećaja, teško je odrediti tačan uzrok digitalne zavisnosti.  Razmislite o sledećim pojavama:

• Naučno je dokazano da ako ste zavisni od kompjutera (u bilo kom smislu) rad ćelija vašeg mozga sličan je radu moždanih ćelija narkomana ili alkoholičara. Zanimljivo je da neka istraživanja tvrde da ova promena ponašanja fizički menja strukturu mozga – posebno količinu sive i bele mase u područjima prednjeg dela mozga – dela koji kontroliše pamćenje i koji je zadužen za pažnju, planiranje i postavljanje životnih prioriteta. Tada sve slabije uspevamo da odredimo prioritete u svom životu. Jednom rečju: Internet ima prednost nad realnim životnim obavezama.

• Očekivanje dobrih vesti ili nagrade. Nepredvidive su reakcije na društvenim mrežama. I nesvesno, kad god se prijavite na Facebook, očekujete dobre vesti, dobre komentare u vezi lepih događaja, važih ili tuđih, svejedno. Svaka notifikacija i post pokreću lavinu komentara i lančano se nadovezuju vesti i reakcije. One u stvari nikada i ne prestaju.

KOJI SU SIMPTOMI DIGITALNE ZAVISNOSTI?

Ljudi, ali što je strašnije i deca su našli neki oblik slobode na Internetu. Ima onih koji pate od anksioznosti ili depresije  – idu na mrežu kako bi se oslobodili takvog stanja. Oni stidljiviji, kojima ne ide od ruke druženje, nalaze se u ovoj rizičnoj grupi zavisnosti od Interneta.

Simptomi poremećaja zavisnosti od Interneta mogu imati svoje fizičke i emocionalne manifestacije.

Neki od emocionalnih simptoma mogu biti:

• Depresija
• Nepoverenje
  
• Osećaj krivice
• Anksioznost
• Osećaj euforije dok je osoba za računarom
• Nemogućnost određivanja prioriteta i nedostatak samo-discipline
• Izolacija
• Obrambeni stav
• Lenjost
• Uznemirenost
• Promene raspoloženja
• Strah
• Usamljenost
• Dosada u tekućim poslovima
• Odugovlačenje
• Fizički simptomi poremećaja zavisnosti od Interneta mogu biti:
• Bol u leđima
• Sindrom karpalnog tunela (pritisnuti živac u ligamentima šake usled preterane upotrebe miša)
• Glavobolja
• Nesanica
• Loša ishrana (osoba izbegava da jede kako ne bi bila dugo odvojena od računara)
• Loša lična higijena (nema se vremena otići pod tuš)
• Bol u vratu
• Suvoća očiju i drugi problemi s vidom
• Povećanje ili gubitak telesne težine

KOJE SU POSLEDICE OVE ZAVISNOSTI?

Zavisnost od Interneta ljudima upropasti živote, menja radne navike, kvari međusobne odnose i stvara probleme u školi. Dešava se da se ljudi izoluju jedni od drugih i tako usamljeni provode mesece i godine. Takav čovek gubi poštovanje u kolektivu, niko se u njega ne može pouzdati.

Ljudi često kreiraju alternativne ličnosti (avatare) u pokušaju da prikriju svoje ponašanje na mreži. Najteži oblik zavisnosti je kada osoba koja je zavisna od kompjutera ne odlazi u školu, na fakultet,  na posao; zbog neprestane online kupovine, igranja igrica ili online kockanja potpuno bankrotira.

                                                                                                            Andrea Dodik VI4

NICKI MINAJ

    Onka Tanja Maraž (Onika Tanya Maraj), poznatije pod imenom Niki Minaž (Nicki Minaj) je poznata američka rep pevačica, tekstopisac i model. U avgustu, 2009. godine potpisala je ugovor sa izdavačkom kućom Јанг Мани, koja je 23. novembra 2010. objavila njen prvi studijski album pod nazivom Pink Friday.

ODRASTANJE
Onika Maraž rođena je u državi Trinidad i Tobago, gde je živela prvih pet godina sa bakom. Kada je imala 5 godina, preselila se u Njujork. Odrasla je zajedno sa ocem koji je bio alkoholičar i konzumirao droge, pod veoma teškim uslovima. Izjavila je da joj je odrastanje bilo teško, ali da joj je ipak muzika pomogla da prebrodi sve nedaće. Takođe, navodi da je fantazija njena realnost i da je imala običaj da umno i psihički pobegne od roditelja koji su se stalno svađali. Sebi je smišljala mnogo različitih imena i "drugih ja", da bi na kraju u svojoj fantaziji postala Niki Minaž. Završila je srednju muzičku školu La Gardija na Menhetnu, gde je pored časova pohađala i časove glume. Nakon što je završila srednju školu, radila je u jednom restoranu u Bronsu.


MUZIČKA KARIJERA
Karijeru je započela 2004. godine pevanjem pratećih vokala i refrena za repere iz Njujorka. Objavila je nekoliko audio kaseta na kojima je bio određen broj remiks pesama drugih izvođača. Širu pažju privukla je svojim profilom na društvenoj mreži MySpace, na kojem je postavila svoje miksovane pesme. Godine 2008. pojavila se u časopisu XXL, dajući kratak pregled života, a kasnije je na Underground muzičkim nagradama proglašena za najboljeg ženskog izvođača za 2008. godinu. Aprila 2009. izdala je još jednu remiks traku i dobila mnogo pozitivnih kritika. Posle toga, potpisala je ugovor za Young Money Entertainment, izdavačkiu kuću svog mentora Lil Vejna (Lil Wayn). 2009. godine pojavila se kao gost na singlovima drugih izvođača: Maraje Keri, Ludakrisa, Šon Kingstona, Kristine Agipere i Lil Frika. Januara 2012. godine pojavila se kao gost u Madoninom singlu Gimme All Your Luvin . U maju iste godine krenula je na koncertnu turneju pod nazivom Pink Friday Tour od oko 40 koncerata po Evropi, Aziji, Australiji i Severnoj Americi. Danas se smatra jednim od najuspešnijih i najslavnijih ženskih repera u svetu.

                                                                                                                      Andrea Dodik VI4

ČOKOLADNE KOCKE-recept

Danas ću vam pokazati kako da na lak način napravite veoma ukusne čokoladne kocke.

POTREBNO JE:

- 5 jaja
- 5 kašika šećera
- 5 kašika brašna
- 1 kesica praška za pecivo
- 100 ml mleka
- 250 g šećera
- 250 g margarina
- 200 g crne čokolade za kuvanje

PRIPREMA:

1. U šerpu staviti margarin, 200 g šećera, mleko i čokoladu. Sačekati da se otpi na tihoj vatri, dok ne bude tečno.

2. U posebnoj vanglici mikserom umutiti belanca u čvrsti sneg, dodati šećer i još malo mutiti. Zatim dodati žumanca,brašno i prašak za pecivo. Sve dobro umešati.

3. U ovu smesu sa jajima dodati tečni čokoladni fil. Ostaviti samo malo za glazuru.

4. Masu sipati u podmazan pleh i peći u zagrejanoj rerni 30 minuta. Kada bude pečeno, ostaviti 10 minuta da se prohladi, a onda staviti glazuru.

5. Ostaviti da se dobro prohladi, a onda seći na kocke.

PRIJATNO!

                                                                                                                         Andrea Dodik VI4

HARLEY QUINN

       Harli Kvin (Harlin Frensis Kvinzel) je izmišljeni zlikovac koji se pojavljuje u američkim stripovima objavljenim u kompaniji DC Stripovi. Lik je bio izmišljen od strane Paul Dini i Brusa Tima, i prvi put se pojavio u Betmenu, animiranoj TV seriji u septembru 1992. godine. Ona se kasnije nalazi u DC stripu Betmen stripova, kao lik koji se prvi put pojavljuje u Betmenovim avanturama #12 (septembar 1993).

Harli je Kvin je postala saučesnik i ljubavnica Džokera, otkada ga je upoznala dok je radila kao psiholog u Gotam Sitiju u ludnici Arhem, gde je Džoker bio pacijent. Zbog ljubavi prema njemu, bacila se u radioaktivnu tečnost i poludela.

Liku je prvobitno glas dala Arlin Sorkin. Od tada, glas je takođe dala i Hajden Volč i Tara Strong u svakim DC animiranim filmovima ili u raznim video igrama. U seriji Ptica grabljivica, Mia Sara je tumačila ulogu Harli Kvin. Lik je napravio svoj debi na platnu u 2016. godini filmom Odred samoubica, čiji je lik tumačila Margo Robi. 

Danas se njen lik pojavljuje u filmu 'Suicide Squad' (Odred otpisanih), koja prati jedinstvenu grupu superzlikovaca, osuđenih da ostatke svojih života provedu u najgorim zatvorima visoke sigurnosti. Njihova sudbina se menja kada Amanda Valer (Amanda Waller),žena na čelu službe nacionalne bezbednosti, pokreće eksperimentalni program pod nazivom “Odred otpisanih”. Zašto? – Pa, zato što ona veruje da je njen najbolji kvalitet u životu upravo ta moć da tera ljude da rade protiv svojih interesa, te se odlučuje da kapitalizuje na unikatnim veštinama najgorih kriminalaca na svetu. Ona osniva posebnu tajnu jedinicu, sastavljenu od probranih nasilnika i psihopata, među kojima se nalaze i Harli Kvin, Dedšot, Diablo, Kiler Krok, Katana,...

                                                                                                          Andrea Dodik VI4

ZAŠTO JE BITNO HRANITI SE ZDRAVO

  Hrana i pravilna ishrana jedan je od osnovnih problema današnjice. Veliki broj ljudi većinu svog dana provode u kancelariji, a deca u školi i sa malo vremena da razmišlja uopšte o hrani, a kamoli ne o pravilnosti i kvalitetu njenog unošenja.

ŠTA JE ZDRAVA HRANA?

Zdrava hrana je ona koja u sebi ne sadrži previše belančevina i masti (posebno životinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima kao što su biljna hrana, voće, integralne žitarice, semenke. Za normalno funkcionisanje organizma i dobro zdravlje potrebno je uneti više od 6 hranljivih materija: ugljeni hidrati, proteini, masti, vitamini i minerali, voda. Osnovne grupe namirnica u kojima se one nalaze su voće i povrće, hleb i žitarice, mleko i mlečni proizvodi, masnoće, mahunarke.

ŠTA JE ZDRAVA ISHRANA?

Zdrava ishrana znači jesti što jednostavnije. Ne treba mešati namirnice različitog sastava (kao što su npr: ugljeni hidrati i belančevine). Zdrava ishrana takođe znači jesti u umerenim količinama, ne prebrzo i halapljivo, već sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije niti suviše hladna niti suviše vruća, preslatka, prekisela ili prezačinjena.

ŠTA JE ZDRAV ŽIVOT?

Sem hrane u vidu namirnica koje unosimo, svako biće treba da hrani svoj organizam zdravim mislima i osećajima. Zbog toga je mnogo bitno da svaka jedinka stvori svoju harmoniju življenja. Bitno je pronaći sebe u haotičnom svetu u kom živimo. Neki hobi, najbolje sport, bi mogao biti povezujuća spona između dve vrste hrane neophodne za zdrav organizam. Ljudski organizam nije prilagođen konzumiranju mesa. Nakon uzimanja mesa i prerađevina od mesa u debelom crevu se stvaraju toksične bakterije koje su strane ljudskom organizmu.

OPTIMALNA TEŽINA I UNOS KALORIJA

Idealna težina održava se pravilnom ishranom, aktivnim fizičkim vežbanjem, uzimanjem hrane svesno, u vreme kada je organizam gladan, uzimanjem umerene količine hrane i dovoljne količine tečnosti.

VITAMINI I MINERALI

Vitamini su organske materije neophodne za normalno funkcionisanje našeg tela. Od njih zavise rast, regulacija metabolizma, krepkost, aktivnost i dobro zdravlje. Čak i nedostatak samo jednog vitamina može dovesti u opasnost čitav ljudski organizam. Vitamini su jedan od šest osnovnih hranljivih sastojaka, kao što su to i ugljeni hidrati, masti, proteini, minerali i voda. Spisak vitamina, sa funkcijom u organizmu i izvorom.

VODA

Vitamini su organske materije neophodne za normalno funkcionisanje našeg tela. Od njih zavise rast, regulacija metabolizma, krepkost, aktivnost i dobro zdravlje. Čak i nedostatak samo jednog vitamina može dovesti u opasnost čitav ljudski organizam. Vitamini su jedan od šest osnovnih hranljivih sastojaka, kao što su to i ugljeni hidrati, masti, proteini, minerali i voda. Spisak vitamina, sa funkcijom u organizmu i izvorom. 

                                                                                                                      Katarina Despotović VI4

AUTORSKA PRAVA NA INTERNETU

  Kao i na bilo kom drugom mediju, najveći broj sadržaja na internetu podleže autorskim pravima. Pre preuzimanja, izmene i prezentacije nekog autorskog dela, u bilo koje svrhe i na bilo kom mediju, trebalo bi da proverite autorska prava i uslove korišćenja.

Činjenica da ste određenom sadržaju na internetu slobodno pristupili ne znači da tekst ili slika ne podleže autorskim i nekim drugim pravima.
Samo se manji deo sadržaja interneta može svrstati u javno vlasništvo, koje možete slobodno preuzeti, izmeniti, dopuniti i reprodukovati.


Neke od kategorija dela, koje mogu biti predmet zaštite autorskih prava, a koja ćete naći na Internetu su:

- književna dela;
- muzička dela, uključujući i tekstove pesama;
- dramska dela, uključujući i prateću muziku;
- filmska, audiovizuelna dela i zvučni zapisi;
- fotografije, crteži i skice;
- računarski programi.



Dela, oslobođena autorskih prava, mogu se svrstati u nekoliko grupa:

- dela slobodnih formi, sadržaja i improvizacije, uz uslov da nisu snimljena na neki od nosača slike i zvuka;
- naslovi, imena i nepatentirani slogovi;
- uobičajeni, opštepoznati i prihvaćeni grafički simboli;
- tipografska ornamentika i slova;
- opšti opisi ideja, procedura, metoda, procesa i principa, pod uslovom da nisu obuhvaćeni patentiranim pravima;
- dela koja se po zakonu mogu svrstati u javno vlasništvo, ili dela za koja nije moguće ustanoviti autorstvo.

Ukoliko određene, tekstualne sadržaje preuzmemo sa nekog veb sajta i u neizmenjenom, ili delimično izmenjenom oliku, postoji vrlo velika verovatnoća da ih autor može vrlo brzo pronaći. Autoru će u tome pomoći mašine za pretraživanje. Ako smo preuzete značajno izmenili, i u takvom obliku ih postaviti na naš veb sajt, povreda izvornih, autorskih prava postaje predmet detaljnije stručne analize.

                                                                                          Katarina Despotović VI4

                                                                                                                         

HARDVER I SOFTVER

HARDVER
Hardver ili računarski hardver je fizički, opipljivi deo računara i mnogo se ređe menja nego softver. Imaju takve nazive zbog toga što na engleskom soft znači meko, a hard tvrdo. Mogućnosti računara u najvišoj meri zavise od hardvera i njegovog kvaliteta.

Pošto smo rekli da je hardver sve što se može dodirnuti, tako  delovi računara pripadaju hardveru:

1.Monitor

2.Matična ploča

3.Centralni procesor

4.Ata

5.Radna memorija

6.Dodatne kartice

7.Jedinica napajanja

8.Optički uređaji

9.Hard disk

10.Tastatura

11.Miš

Hard disk, fizički deo računara koji pamti podatke i nakon gašenja računara. Skoro bi bilo nemoguće pokrenuti računar bez njega, jer se na njemu obično nalazi neki operativni sistem.

SOFTVER

Softver predstavlja programe (naredbe, instrukcije) koji govore računaru kako treba da izvršava određene zadatke. Softver je način zapisa algoritama u obliku koji je razumljiv računaru.

Računarski softver (eng. softvare) je računarski program napisan tako da je njegov sadržaj lagano promeniti (moguće i pomoću nekog programa). Softverov glavni zadatak je da upravlja hardverom, izvršava računanja, te da obezbedi komunikaciju sa ostalim, isto tako, softverom, tačnije rečeno - programom.

VEZA SA HARDVEROM

Softver ne može raditi bez harvera, kao što hardver ne može raditi bez softvera. Na hardveru (kao što je hard disk) se nalazi softver (kao što je operativni sistem. Softver upravlja hardverom. Najniži nivo softvera je mašinskli kod (binarni kod), najjednostavniji oblik programa koji je obično teško promeniti. Softver se zato češće piše u programskim jezicima višeg nivoa koje ljudi mnogo bolje razumeju nego li nule i jedinice.

PODELA SOFTVERA PREMA NAMENI
Računarski softver se deli na tri glavne grane:sistemski softver, izvršni softver,programski softver.

• SISTEMSKI SOFTVER-pokreće računar. To može biti operativni sistem, drajver, server, razni alati i ostalo. Operativni sistem dobija pravo da upravlja celokupnim računarom, podacima, procesima itd. Najpoznatiji operativni sistemi su Microsoft Windows, Linux i  Mac OS X.
• IZVRŠNI SOFTVER(aplikativni,namenski softver)-omogućava korisniku da izvršava određene zadatke. To može biti poslovni softver, edukacioni softver, baza podataka, office paketi i ostalo.
• PROGRAMSKI SOFTVER-je obično alat koji pomaže nekom programeru da izvrši neki zadatak koristeći neki programski jezik. To može biti uređivač teksta, kompajler, interprefer, linker, debugger i tako dalje. U računarskoj grafici se koristi termin grafički softver, koji je specijalizovan za rad sa grafikom.

                      

                                                                                                                    Katarina Despotović VI4

MAČKE

   Postoji mnogo rasa mačaka, od kojih su neke bezrepe i bezdlake. Veoma su vešti grabljivci i poznato je da za ishranu love preko 1000 različitih vrsta životinja. Komuniciraju glasom (mjaukanjem), frktanjem, režanjem, predenjem, i sa još stotinu drugih glasova kao i govorom tela.

FIZIČKI IZGLED

Odrasla mačka je od ušiju do kraja trupa dugačka prosečno 60 cm, dok je rep dugačak oko 25 cm. U proseku su teške 2,5 i 7 kg, mada su neke dostizale težinu i do 23kg. U proseku žive između 14 i 20 godina, a najstarija mačka živela je 36 godina.

UŠI

32 zasebna mišića omogućavaju mački da pokreće uši nezavisno jedno od drugog. Većina mačaka ima podignue uši. Kada je uplašena ili ljuta, mačka uz frktanje i režanje, povija uši unazad. Takođe če poviti uši i kad se igra.

METABOLIZAM

Mačke prikupljaju snagu spavanjem više od većine drugih životinja, naročito dok rastu. Trajanje tokom spavanja varira, obično 12-16 sati, u proseku 13-14. Neke mačke mogu spavati čak 20 sati u toku 24 časa.

NOGE

Rašireno verovanje kaže da se mačka uvek dočeka na noge, to se uglavnom i dešava, ali ne uvek. Tokom pada, mačka refleksno okreće svoje telo i ispravlja se koristeci svoj visoko razvojen osećaj za balans i elastičnost. Ona se uvek ispravlja u istom  pravcu, ukoliko za to ima vremena tokom pada.

ČULA

Iako mačja čula mirisa i sluha možda nisu toliko razvijena, kao recimo kod miša, umnogome su superijornija od čovekovih.

                                                                                                                                                           

NEKE RASE MAČAKA

1. Persijska mačka
2. Sijamska mačka
3. Ruska plava mačka

ZANIMLJIVOSTI

• Njihov vid je i bolji i gori od našeg. Bolji je jer može da vidi u mraku i ima širi periferni vid; gori je jer boje ne vide kao ljudi, pa naučnici smatraju da mačka misli da je trava crvena. S druge strane, trava možda i jeste crvena: možda smo mi ti koji ne vidimo dobro.
• Obično imaju po 12 brka na obe strane tela.
• Najmanja je rasa singapura koja teži 1,8 kg, dok je najveća mejn  mačka koja teži 11,3kg. (duplo više od proseka)
• Najpopularnija na svetu je persijska, potom sledi slejn mačka, pa sijamska.
• Kada bi porodična mačka umrla u Egiptu, njena ljudska porodica bi žalila brijanjem obrva. Mačke bi bile balzamovane sa vajanom drvenom maskom, pa bi minijaturna mumija bila smeštena u porodičnu grobnicu, a pored nje bi smestili minijaturnu mumiju miša.

REKLI SU O MAČKAMA...

• Nije važno kakve je boje mačka, već da li lovi miševe - kineska poslovica
• Umetnici vole mačke, bojnici pse. - Dezmon Moris, zoolog i antropolog
• Voleo bih da mogu pisati tako misteriozno kao što je mačka - Edgar Alan Po, pisac
• Mačke uvek znaju da li ih određeni ljudi vole ili ne, mada ih to ne tera da nešto i učine po tom pitanju - Vinifred Karijer, pisac i izdavač

                                                                                                               Katarina Despotović VI4

PRINCES KROFNE - recept

Danas ću vam pokazati kako da na lak način spremite mnogo ukusne i lepe princes krofne.

SASTOJCI                              KOLIČINA

Za testo:
voda	250 ml
ulje	100 ml
so	malo
brašno	150 g
prašak za pecivo	1 kesica
jajeta	4
Za fil:
mleko	1l
šećer	10 kašika
pudding od vanile	3 kesice
gustin	1 kašika
maslac/margarin	250 g
vanilin šećer	1 kesica

PRIPREMA

                

1. Vodu, ulje i malo soli (na vrh kašičice) staviti da provri. Skloniti sa ringle, dodati brašno i prašak za pecivo, izmešati.

2. Kada se ohladi, dodavati jaja, jedno po jedno i mešati varjačom.

3. Kada se formira glatko testo, napuniti špric.

4. Špricem stavljati krofne, sa razmakom (jer dosta narastu), u pleh, podmazan ili obložen papirom za pečenje.

5. Peći 15-20 minuta u rerni zagrejanoj na 180 C. Smanjivati temperaturu (do 150 C), ali ne otvarati rernu.

6. Puding i gustin pomešati pa usuti 200 ml mleka i dobro izmešati, da ne ostanu grudvice. U 800 ml mleka staviti šećer i vanilin šećer i zagrejati (ali da ne provri). Usuti puding i gustin i na umerenoj temperaturi mešati da se zgusne.

7. Dobro ga ohladitii izmiksati sa umućenim maslacem/margarinom.

8. Fil staviti u špric. Dobro ohlađene krofne preseći i filovati.

PRIJATNO!

                                                                                                      Katarina Despotović VI4